Ovih dana u Beogradu najveće interesovanje vlada za izložbu umetničkih radova jednog od najtajanstvenijih i najuticajnijih umetnika savremenog doba Benksija. Na izložbi (Pop up galerija u Dečanskoj 8), koju organizuje Galerija Deva Puri, posetioci imaju priliku da do 6. aprila otkriju više od sto Benksijevih umetničkih dela, kao i dela umetnika koji su uticali na njega ili su sarađivali sa njim na različitim projektima. Izložena dela dolaze iz privatnih kolekcija širom Evrope.
Kustos David Rjazancev posvetio je deset godina ovom nesvakidašnjem projektu, da bismo mogli da i u našoj prestonici vidimo autentična dela pomenutog umetnika. Na početku razgovora kustos za “Princip magazin” otkriva kako se opredelio da nakon Ljubljane i Zadra, prikaže Benksijeva dela i u Beogradu.
-Moja ljubav prema Beogradu traje jako dugo. Prve izložbe koje sam radio u Ljubljani bile su odgovor na potpuno ignorisanje javnih institucija da naprave izložbe velikih imena podobne i moderne umetnosti kod nas. Tako sam napravio izložbu Marka Chagalla u Ljubljani, a nakon toga grafike radova Dalija i keramike Picassa. Te dve izložbe smo onda prikazali i u Beogradu. Nakon toga smo u glavni grad doneli i svetski poznatu izložbu Bodies Revealed i sada Benksija – priča David Rjazancev.
Beograđani mogu uživati u preko sto dela svetski priznatog umetnika. Po kom principu ste ih birali?
– Prva i najvažnija stvar je bila originalnost izložbenih radova. Mnogi me pitaju na koji način sam napravio Benksijevu izložbu. Postoje tri načina. Prvi način je da Benksi sam napravi svoju izložbu. Iako bi to bila najbolja varijanta sa obzirom na to da je on svoje izložbe pravio samo u rodnom Bristolu i u nekoliko najvećih metropola kao što su London, Njujork i Los Anđelesu, verovatno nije bilo mnogo mogućnosti da je napravi u Beogradu, Ljubljani ili Podgorici… Drugi način je bio da odete na internet, skinete fotografije njegovih grafita, grafika i drugih dela, odštampate ih u velikim formatima i postavite u galeriju, pa samim tim imate njegovu izložbu. Tako je napravljeno već broj izložbi, koje danas možemo videti po Evropi. Ali nama to nikako nije bio pravi način. Iako autorska prava za Benksija nisu rešena, to nije pravi put.
Međutim, postoji i treća varijanta. Potražite muzeje i privatne kolekcionare koji imaju u svojim kolekcijama Benksijeva dela i dogovorite se da pozajmite dela za izložbu. Na taj način smo napravil izložbu koja je lepa i u isto vreme prikazuje originalna dela umetnika. Takva je naša izložba, koju možete da pogledate u Beogradu. Sva dela na izložbi su originalna.
Kako ona od Benksija, tako i dela umetnika sa kojima je sarađivao ili umetnika koji su imali značajan uticaj na njegov rad. Važna stvar su i priče koje stoje iza svakog dela. Osim originalnost, najviše me zanimaju priče o kojima govore njegova dela. Njegova društveno angažovana dela koja sadrže satirične komentare na temu potrošnje, rata, zaštite životne sredine i ljudskih prava, nejednakosti i nepravde u savremenom svetu, kao i priče o moralu i društvenim promenama. To me je najviše zanimalo. Benksi je za mene snažan kao umetnik i možda još snažniji kao aktivista.
Na koja dela ste posebno ponosni?
– Peckham rock, Monkey parliament, Toxic Mary, Love Welcomes… Teško bih izdvojio samo nekoliko radova…
Dela ste sakupljali iz privatnih kolekcija i muzeja širom Evrope. Do kojih je bilo najteže doći i koliko je bilo teško sve ovo organizovati jer ste na ovome radili punih deset godina?
– Na žalost još uvek nismo deo Evrope. Ni mi u Sloveniji, ni vi u Srbiji. Kolekcinari se još uvek plaše da posude svoje radove a putuju na istok. Da bi ovu istu izložbu radili u Nemačkoj, bilo bi mnogo lakše. Na sreću, oni pravi kolekcionari Benksija specifični su i zato mnogo njih ne veruje samo u njegovu umetnost nego i u priče koje donosi. Sa njima smo uspeli da se dogovorimo. To su uglavnom ljudi koji sakupljaju njegove radove od samog početka. Oni koji su kasnije počeli da sakupljaju njegova dela, kada mu je cena već izuzeno skočila, drugačiji su ljudi. Za njih je imati Benksijevo delo statusni simbol. Sa njima je skoro nemogući dogovor.
Da li ste i vi vlasnik nekih Benksijevih dela?
– Imam nekoliko originalnih plakata i nalepnica. Ali nekih skupih radova nemam iako ga pratim od početka. Sećam se kada su bile na njegovoj online galeriji POW (Pictures on Wall a ne Prisoners od War što POW znači) njegove grafike su koštale po 300 funti. Te su iste grafike sada 30.000 ili 50.000 funti.
Jeste li imali priliku da upoznate umetnika i kakav je utisak ostavio na vas? Zbog čega ne voli da se eksponira?
– Nisam. Ali poznajem veliki broj ljudi koji ga poznaju mada svi drže tajnu za sebe. Možda sam ga čak i upoznao a nisam znao da je to on. Jedna od njegovih najpoznatijih izreka je :“Invisibillity is a superpower!!!”
On se može nezapaženo kretati i putovati bilo gde. Može stati ispred vas a da vi to ne znate. Uvek se sećam istinite priče o Majkl Džeksonu iz 1989. godine. Da bi mogao neprimećeno da ode u zlataru, morao je da stavi periku i veštačke zube. Kada bi stigao na željeni cilj bio je sumnjiv okolini pa su zvali policiju. Benksi tako ne treba da se ponaša.
Koje delo je na vas ostavilo najsnažniji utisak?
– Definitivno “Love Welcomes”. Sa prodajom radova iz serije “Lowe Welcomes” on je oživeo celo selo – više od 120 žena izbeglica u Grčkoj.
Da li Benksi kroz svoja dela kritikuje odnos politike prema društvu, korišćenje jeftine radne snage, konzumerizam…
– Da. Sve to i više… Super je priča o Simpsonovima, koju možete videti na izložbi. Stvaraoci Simpsona zamolili su Benksija da napravi priču za jednu od njihovih epizoda. Benksi je pristao i napravio kritiku – Simpsona! U to su vreme saznali da kreatori Simpsona autsorsinguju crtanje u Koreji gde je to bilo mnogo jeftinije. Takođe da plišane igračke Barta i Homera izrađuju u „swetshopovima“ u Kini. I Benksi je to stavio u scenario. Šefovi kod FOX TV u početku nisu hteli da objave tu priču ali su na kraju ipak pristali. Niko nije siguran od njegovih kritika. Ni korporacije, ni političari, ni Simpsonovi!
Prikazana su i dela umetnika s kojima je sarađivao ili su značajno uticali na njegovo stvaralaštvo. Ko je sve u pitanju?
– Na njega je najviše uticao francuski umetnik Blek le Rat. O njemu je Benksi rekao:“Every time I think I’ve painted something slightly original, I find out that Blek le Rat has done it as well. Only twenty years earlier”. On je osim motiva uticao i na Benksija da u svom stvaralaštvu počne da radi sa šablonima.
Na izložbi možete videti i uticaj Warhola samo da Benksi umesto Marilyn Monroe, koja je bila ikona za njegovo vreme, uzme Kate Moss, koju smo mi voleli kada smo bili mlađi. U radovima koje je uradio u Palestini možemo videti goluba mira.
I ova priča je veoma zanimljiva. Iako golub kao simbol potiče iz Biblije, u modernu kulturu ga je zapravo lansirao Picasso. I iza ovog stoji zanimljiva priča. Picasoo je nakon Drugog svetskog rata živeo na jugu Francuske. U isto vreme je u hotelu u Nici živeo i Matisse koga je Picasso poštova i bio mu je prijatelj. Picasso je rekao da je Matisse jedini koji stvarno razume boje. U to vreme su na Azurnoj obali živeli i drugi veliki umetnici: Cocteau, Chagall… Matisse je Picassu prilikom posete poklonio golubicu. Kada su Picassa zamolili da napravi plakate za svetske Kongrese mira pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, Picasso je na te plakate stavio golube kao simbole mira. Istog goluba je Benksi upotrebio i u svojim radovima u Palestini. Samo Benksijev golub nosi pancir prsluk. I Picassovog i Benksijevog goluba možete videti na izložbi. Od umetnika sa kojim je sarađivao možemo videti nekoliko koji su sudelovali na njegovom najvećem projektu Dismaland – D*Face, Shrigley, Cauty, Cullen, Gillette…
Neki od njih postali su poznati tek nakon saradnje sa Benksijem. Sa Cautyem sam telefonski pričao par puta. Svi mi koji smo deca MTV-ja i ranih devedestih, poznajemo KLF i njihov veliki hit “Justified and Ancient”. Ali skoro niko ne zna da iza toga stoji Jimmy Cauty! Ko nije video dokumentarni film “Who Killed the KLF?” mora obavezno da ga pogleda.
Kakva je dalja sudbina izložbe?
– Zovu me vlasnici radova da im njihova dela već nedostaju (smeh). Ali moja želja je da izložba bude i u Podgorici, Skoplju i u Sarajevu. Ništa još nije dogovoreno i na ovo pitanje još nemam konačan odgovor.
AUITOR: DAFINA DOSTANIĆ
