Andrija Kuzmanović je ulogom Teda u predstavi „Kramer protiv Kramera“ stao na crtu slavnom Dastinu Hofmanu

Glumac Andrija Kuzmanović je ponovo zablistao u svojoj matičnoj kući, Beogradskom dramskom pozoristu. Ovog puta u ulozi Teda u predstavi „Kramer protiv Kramera“ reditelja Slobodana Skerlića. Svi koji su pre 45 godina gledali istoimeni kultni film Roberta Bentona, kažu da naš glumac može sa pravom da stane na crtu slavnom glumcu Dastinu Hofamanu, koji je tada za ovu rolu nagrađen Oskarom.

Dok ste pripremali predstavu, da li ste ponovo pogledali film „Kramer protiv Kramera“ sa Dastinom Hofmanom i Meril Strip u glavnim ulogama?

-Ranije sam filmove od šezdesetih do devedesetih godina sve pogledao sa mojoj starijom setrom i njenim tadašnjim dečkom, a sadašnjim mužem, kao i sa mojima u kući. Priznajem da sam ranije drugačije gledao na ta ostvarenja, nego danas. Inače, poslednji put sam „Kramer protiv Kramera“ gledao pre pet godina, a sada to namerno nisam učinio da me film ne bi povukao. Jedino sam pogledao neke inserte koje nam je Skerla rekao da ispratimo i to uglavnom zbog poslednje scene u predstavi.

Kada ste ranijih godina gledali ovaj film, šta ste pomislili o Dastinu Hofmanu koji je i nagrađem Oskarom za glavnu mušku ulogu?

– Kada sam ranije gledao ovaj film delovao mi je kao topla i interesantna priča koja može svakom da se desi.

Uglavnom, nas Balkance neka nesreća navede da naše najbolje trenutke tada izvučemo iz sebe. Nama treba da se desi poplava ili ne daj Bože, pandemija da bi cela zemlja bila u nekom jedinstvu. Nama treba da se desi korona da bi svi opet počeli da se družimo. Stalno nas neka nedaća vodi u neke lepe trenutke našeg života.

U ovoj priči, majku treba isključiti iz nekog domaćinstva, jer ta žena je morala da potraži svoju sreću i sebe, jer ne može da bude samo majka već i ostvarena žena. Mislim da su i otac i sin iz te njihove nesreće, došli do neke svoje velike sreće i to mi je bilo interesantno, meni kao osobi sa ovog podneblja. Jednostavno tu sam tražio putanju kreiranja uloge. Zato namerno i nisam sada ponovo gledao film jer sam želeo da dođem do tog saznanja.

U poslednje vreme publika ne može da vas prepozna. „Skinuli“ ste 30 kilograma. Koji je razlog bio vašoj transformaciji?

-Kada me ljudi sada vide u nekoj predstavi kažu: „Što ovaj liči na Andriju“. (smeh) Jednostavno, odlučio sam se na taj korak. Hvala Bogu, nemam nikakav zdravstvenih problem, tako da od kako sam oslabio, brži sam a priznajem da mi i mozak radi bolje. Definitivno sam ostvario neku kilometražu – skinuo sam dobar deo sebe i to sa onog lošijeg dela. Ali stao sam sa ovom kilažom, jer smatram da je sada okej.

Zbog čega vas u poslednje vreme nema u filmovima i serijama, kao ranije. Poslednje što ste snimali a mi gledali, je bio serijal „Radio Mileva“…

– Ja nikada nisam kalkulisao između pozorišta, filma i serije. Ima dva – tri filma koje čekam da krenu sa snimanjem. Još je rano da pričam o njima jer nije definitivno gotova podela glumaca. Čekam premijeru „Jugo Floride“ reditelja Vladimira Tagića. U priči mi oca igra Nikola Pejaković Kolja. Naravno bili su i neki projekti koji mi nisu bili zanimljivi, a bilo je i stvari za koje sam mislio da će se neko drugi za njih više obradovati. Iako nisam snimao toliko u poslednje vreme, imao sam projekte u pozorištu. Malo sam izašao iz momenata da moram da se dokažem svugde. Naravno, nisam dokazan na svim pojima i kada pomislite da ste dokazani do kraja, ipak niste. U umetnosti kada pomislite da ste neke kapacitete popunili, stagnirate i mislite da gubite trku sa sobom. Smatram da sam stalno na nekom početku i bez obzira što nekad dođu neke pohvale i potvrde rada, kao i nagrade što od publike ili kolega. Mislim da u tom trenutku treba da se restartujem i krenem opet od početka.

Kakva je bila saradnja sa Koljom?

-Genijalni Kolja! On je jako plodonosan i bitan umetnik sa naših prostora. On je i pisac i pesnik i muzičar i reditelj i glumac. Sa toliko strana nas je „udarao“ kada smo bili klinci ali i sada, da prosto ne možete a da ne učestvujete u njegovoj umetnosti. Od Kolje sam dosta stvari naučio i dosta stvari mi je implementirao, što namerno, što slučajno. Zapravo je samo potvrdio da je on jedan normalan tip a pretalentovan.

Da li ćete se ponovo okušati kao voditelj?

-Teško. To nije moja „šolja čaja“. Nisam bio loš ali nisam bio ni ekstra. Najbitnije je da se nisam izblamirao, a to mi je negde i bila ideja. Da postavim neke nove standarde – teško. Mislim da će se za neko sledeće voditeljstvo morati baš potruditi da bi me angažovali.

Koliko vam se život promenio od kako ste postali tata?

-Dosta mi se život promenio ali sam trenutno u toj nekoj prvoj dekadi – 40 godina. Svašta mi se nešto desilo ove godine, ali definitivno je najlepše rođenje sina i produžetak vrste.

Znači poslednjih nedelja nema spavanje?

-Nema (smeh). Ignajtova mama brine više o njemu, a ja ulećem po potrebi naravno, i kada mi dozvoli vreme. Verujem da sam dobio jednog drugara sa kojim ću se tek družiti.

AUTOR: DAFINA DOSTANIĆ