Agronom Stanko Simović uči decu kako da sade voće i povrće, prave kompot i druge domaće proizvode u okviru projekta „Dečija bašta“

Agronom Stanko Simović posvetio je život poljoprivredi i prenošenju znanja, kako najmlađima, tako i odraslima, a zahvaljujući projektu „Dečija bašta“, odnosno „SOS mladi agronomi“ mališani uče kako da sade voće i povrće. Nakon što nešto sazri, oni od ploda prave kompote i druge domaće proizvode. Kroz edukativne programe, Simović deci približava osnovne principe poljoprivrede, značaj održivog razvoja i ekološki pristup uzgajanju biljaka. Deca uče kako da brinu o biljkama i zemljištu, razumeju sezonske promene i osnovne tehnike uzgoja.

Njegove radionice ne samo da omogućavaju deci da nauče kako funkcioniše priroda, već ih podstiču da razvijaju odgovoran odnos prema životnoj sredini. Simović ističe važnost rane edukacije o poljoprivredi jer, kako kaže, „što ranije deca shvate značaj prirode i njenog očuvanja, to će više doprinositi održivoj budućnosti.“

Za sebe kaže da je „dete u duši“, a ideja da se napravi takva radionica, rodila se sasvim spontano u druženju sa njegovom decom i njihovim drugarima. Za Princip magazin prvi put je podelio priču o svom projektu, o iskustvima dečice, ali i o daljim planovima.

– U igri sa decom sam poznat kao „Tata Stanko“. Jednom prilikom sa mojim ćerkama i njihovim drugarima smo sedeli i razgovarali o mojoj profesiji. Deca su radoznala i postavili su bezbroj pitanja o tome čime se ja bavim, a kao diplomirani inženjer voćarstva morao sam dobro da se pomučim da im objasnim sve do detalja. Tako smo i došli do ideje da treba napraviti „Dečiju baštu“. Sada sagledavam ceo taj projekat kao misiju kroz koju inspirišem i najmlađe, i starije da zavole prirodu i da nauče kako da je pravilno neguju, stvarajući sledeće generacije odgovornih čuvara životne sredine – istakao je Simović za Princip magazin.

Kroz svoje radionice, Stanko Simović pomaže deci da usvoje praktične veštine koje mogu da koriste i u svakodnevnom životu, i da tako doprinese stvaranju svesti o značaju poljoprivrede za društvo u celini. Na radionicama, kako kaže, deca uče šta je poljoprivreda, kakva je to nauka, zašto se sprovodi i na koji način ona čini bitan deo našeg života.

Ukoliko znamo da je za samo pet godina poljoprivredno zemljište smanjeno za više od petine, dok je broj gazdinstava opao za 10 odsto, da oni koji se bave poljoprivredom imaju prosek od 60 godina, i da godišnje gubimo 25.000 hektara obradivog zemljišta  – pitali smo ga, da li je to „donkihotovska“ borba? 

– Budućnost voćarske proizvodnje je na rubu egzistencije i tendencije ostvarivanja profita su na vrhuncu, a sve to povlači otuđivanje od prirode. Upravo zato prostor „Dečija bašta i projekat SOS mladi agronomi“ predstavlja vraćanje prirodi i to suptilno kroz igru. Decu prvobitno naučim da je biljka živa stvar koja zahteva sve što i čovek, vodu i vazduh, a najviše ljubav. Naš moto je da deca makar na kratko vreme osete ljubav prema biljkama, prema stvaranju bolje budućnosti jer su oni ti koji su zaista u svakom smislu naša sutrašnjica – objašnjava agronom.

Prema poslednjim istraživanjima deca provode više od sedam sati pred ekranima telefona, pa ipak u „Dečijoj bašti“ upotreba mobilnog telefona je zabranjena. Kako objašnjava Simović, to nije nikakva drakonska mera, već uzročno-posledična reakcija prirode i dece.

– Verujte mi oni se telefona ni ne sete. U „Dečijoj bašti“ za njih postoje bitnije stvari: sekcaju se jabuke i kruške, priprema se kompot, sade se nove sadnice voća… Nikada im nije dosta tih poslova, uglavnom nakon uspešnog obavljenog posla sledi povlačenje za nogavicu i čuveno „Agronome sta sada, sta sada?“ – kazao ze Simović.

Ubrzan tempo života, digitalna tehnologija, i često nedostatak sigurnih prostora za igru na otvorenom, deci ograničavaju fizičku aktivnost i direktnu socijalizaciju. Simović zapaža i da deci nedostaju praktične veštine i kontakt s prirodom, pa čak i pravljenje jednostavnih predmeta ili čak razumevanje odakle hrana dolazi. Prosvetni radnici, takođe primećuju veliku promenu i beleže nove generacije koje nisu nikada videle uživo kravu ili konja, niti znaju čemu služi seme.

– Ličnog sam mišljenja da im nedostaje pravo sagledavanje stvari i kako sam roditelj dve male devojčice shvatam da im neretko namećemo potrebu moranja, a ne želje. Globalna potreba za materijalizmom, ali i egzistencijalni problemi na čijem smo rubu godinama, donela nam je to da zaboravimo da su priroda i hrana, jednako život i zdravlje. Tu smo se svi izgubili, a deca najviše ispaštaju. Upotreba telefona na radioniacama je zabranjena jer je njima na prihvatljiv način objašnjeno da je to bespotrebno, i to bez „moranja“, odnosno uslovljavanja – rekao je agronom.

U „Dečiju baštu“, odnosno „SOS mladi agronomi“ dobrodošli su svi, i mladi, i odrasli, oni koji nešto znaju, i oni koji ne znaju ni osnove poljoprivrede. Agronomske radionice za decu se održavaju određenim danima u mesecu na Zvezdari u ulici Ljubiše Miodragovića, a radionice za odrasle se održavaju i u drugim gradovima.

Tu može da se nauči nešto više o automatizovanim robotima ili upotrebi dronova u voćarstvu, odnosno kako se sade i rađaju nove sorte. Svi zainteresovani mogu da prate obaveštenja i objave na društvenim mrežama „Agronom SOS“.

– Kako je prostor osmišljen za potrebe sreće i razvoja ljubavi dece prema poljoprivredi kao proizvodnji i nauci, uvek je otvoren i dostupan za sve posetioce. Trenutno su posete u vidu vrtića ali pored njih svako ko ima dobru volju za učenje i razvoj uvek je dobrodošao – ističe agronom Stanko Simović.

AUTOR: LENA SLADOJEVIĆ