Postoje velike filmske zvezde o kojima je tokom godina napisano toliko toga da stičete utisak kako više nema šta novo da se sazna, ali tu je glumac Al Paćino. Gledali smo ga u bezbroj filmova i on je prisutan na sceni već decenijama. Verovatno mislimo da i njega poznajemo. Ali da li ga zaista poznajemo?
Sonny Boy (nadimak iz detinjstva koji mu je ostao) je Paćinova autobiografija koja na sveobuhvatan i zanimljiv način pripoveda glumčevu životnu priču.
Lola Janković izdvaja citate velikih pisaca koje vredi čuvati u lagumima naših duša
I nisu samo anegdote i sećanja ono što nam dočarava njegov lik. Način na koji pripoveda te priče takođe otkriva pojedinosti o njegovom karakteru i životnim iskustvima. Na primer, verovatno se može reći da mu gramatika nije bila na prvom mestu… To saznajemo već u prvoj rečenici, kada piše: „Nastupao sam još kao sasvim mali dečak.“
Iskreno govoreći, to deluje prilično osvežavajuće jer nagoveštava da u pisanju nije učestvovao pisac iz senke, ili da je njegov uticaj, ako ga je uopšte bilo, bio minimalan… Dok čitate ove redove, zaista čujete Paćinov prepoznatljiv glas.
Kako priča odmiče i otkriva njegove rane, pomalo problematične godine, kao i to kako je za dlaku izbegao ozbiljne nevolje i potencijalnu ranu smrt zbog droge – što pripisuje uticaju svojih brižnih bake i deke – važnost elegantne konstrukcije rečenica brzo pada u drugi plan. Kao čitalac i ljubitelj filma, jednostavno ste srećni što je preživeo izazove odrastanja u stambenoj zgradi u Bronksu, lutajući ulicama sa svojim dragim prijateljima Klifijem, Brusom i Pitijem.
Porodica i otkrivanje ljubavi prema glumi spasli su ga sudbine koja je čekala mnoge od tih prijatelja, a knjiga ,,Sonny Boy“ nas vodi kroz taj proces otkrivanja i njegovu kasniju karijeru, prateći hronološki tok događaja.
Za afirmisane glumce, kao i za one koji tek počinju, ovde ima mnogo toga o „Metodi“ (glumačkoj tehnici), njegovim iskustvima sa Lijem Strazbergom i „Actors Studio“, kao i o tome kako pristupa ulozi.
Detaljno su opisane njegove prelomne uloge u filmovima kao što su Panika u parku droge (Panic in Needle Park) i, naravno, Kum (The Godfather), uz dobar balans između detalja iz te filmske karijere i njegovog privatnog života – uključujući odnose sa kolegama koji su mu bili prijatelji (Elizabet Tejlor, Džon Kazale, De Niro) i romantičnim partnerkama (među kojima su Džil Klejburg, Tjuzdej Veld i Dajana Kiton).
Ipak, on takođe otkriva svoju dugotrajnu borbu sa alkoholom, nedostatak smisla za finansije (zbog čega je osamdesetih godina ostao bez novca), kao i to kako ga je pomenuta Dajana Kiton gotovo sama izvukla iz te teške situacije. Ne može se reći da je iz tog iskustva mnogo naučio – do 2011. godine ponovo je ostao bez prebijene pare, trošeći novac bez ikakve kontrole i prepušten na milost i nemilost čoveku koga opisuje kao „prevaranta“.
„Ali nikada nisam očajavao. Sećam se da sam govorio: ’Pa, živ sam.’ Bilo je u tome nečeg oslobađajućeg… Prebacio sam se na neku vrstu režima preživljavanja, što umem da radim. Život koji sam vodio pružio mi je sposobnost da preživim. I šta onda radiš? Kreneš da radiš.“
U slobodno vreme naglas je recitovao Judžina O’Nila i Šekspira u pustim uličicama.
Paćino će, naravno, kasnije deliti kadar sa Brandom u filmu Kum, ali filmovi nikada nisu bili deo njegovih planova tokom dvadesetih godina života – sebe je video kao pozorišnog glumca.
Ništa u drugom delu knjige ne može da se meri sa Paćinovim živopisnim opisom godina provedenih u teškoj nemaštini. Umesto toga, dobijamo anegdote i najznačajnije trenutke karijere o kojima je Paćino decenijama govorio u intervjuima i televizijskim emisijama. Ko još ne zna da se studio „Paramount Pictures“ prvobitno protivio njegovom angažovanju za film Kum?
Ipak, oni koji njegov sjajni period tokom sedamdesetih i osamdesetih godina svode uglavnom na kriminalističke filmove – njegov dugogodišnji menadžer Martin Bregman se ponekad hvalio: „Želiš uspešan film? Stavi Paćina na poster sa pištoljem“ – zaboravljaju i da je Paćino jedinog Oskara osvojio za osetljivo tumačenje slepog potpukovnika u filmu Miris žene, kao i da je režirao dokumentarce o postavljanju predstava Ričard III i Saloma Oskara Vajlda.
Tako da, svi vi koji želite da saznate nešto novo ne samo o životu slavnog glumca već i o tome kako se čovek u životu ,,dočeka na noge“ čak i kada su mu startne pozicije, a kasnije i životne okolnosti, u debelom minusu – pravac među Al Paćinove redove. Kako se prolazi kroz najteže trenutke, od odrastanja bez oca, čak i majčinog pokušaja samoubistva, do gubitaka, razočaranja, prevara i trenutaka kada ostanete bez svega? Upravo je u tim delovima „Sonny Boy“, više nego u pričama o slavi, „Kumu“ i Holivudu, najveća vrednost ove autobiografije!
Naposletku, „Sonny Boy“ postao je i bestseler „New York Timesa“, koji je ovu autobiografiju opisao kao „prelepo putovanje“.
AUTOR: LOLA JANKOVIĆ
Sociolog Lola Janković: Kako da čitamo u digitalnom dobu i koje naslove tokom praznika
