Predstava „Božji ljudi”, nastala po motivima proze Borisava Stankovića, u režiji Juga Đorđevića, biće premijerno izvedena 14. juna (20.30) na Sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu.
Komad preispituje teme sudbine, smrti i ludila kroz Stankovićeve likove vranjanskih prosjaka, ubogih i odbačenih, čije priče, i više od jednog veka nakon nastanka, zadržavaju univerzalnu snagu i aktuelnost, a u podeli su Vanja Ejdus, Iva Milanović, Jelena Blagojević, Aleksandar Vučković, Nedim Nezirović i Novak Radulović.
Reditelj Jug Đorđević podseća da je Borisav Stanković bio hroničar sudbina koje prkose vremenu i zaboravu, beležeći živote ljudi tog doba glasom koji prkosi, opominje i inspiriše.
Takođe, ističe da ova predstava nije nastala samo kao priča o prosjacima i Vranju, nego kao zajednički razgovor o sudbini, o smrti i ludilu – razgovor koji se retko vodi, a tiče se svih nas.
Pročitajte i ovaj tekst
Prema njegovim rečima, rezultat tog procesa jeste „vizuelna poema”, sastavljena od niza slika, prizora i glasova koji se ne nižu po logici radnje, već po logici sećanja.
„Tražili smo formu u pripovedačkom, a ne u predstavljačkom”, poručuje Đorđević kome je ovo treća saradnja sa Narodnim pozorištem, nakon što je s velikim uspehom režirao predstave „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“ i „Gospođa Olga“.
Dramaturg Đorđe Kosić napominje da su „Božji ljudi”, objavljeni 1902. godine, u srpsku književnost doneli galeriju likova kakva do tada gotovo da nije postojala.
„Prosjaci, ubogi, slepi, sumanuti i odbačeni – svi oni koje je staro Vranje gledalo, a nije videlo – pogledani su prvi put u oči, s pažnjom kakva se obično poklanja svetiteljima”, naglašava Kosić i dodaje da predstava nije nastala kao klasična dramatizacija Stankovićeve proze, već kao čin pripovedanja u kojem glumci ne „postaju neko drugi”, već svedoče o likovima i prenose njihove sudbine dalje.
„Pripovedanje i smrt oduvek su u srodstvu: svaka ispričana sudbina mali je otpor nestajanju. Pitanjem o sopstvenoj prolaznosti glumci su otkrili da granica između onoga ko priča i onoga o kome se priča nije čvrsta, te da smo, kad-tad, svi mi Božji ljudi. Naslov nije slučajan. U narodnom i pravoslavnom poimanju, ubogi, nemoćni i sumanuti jesu Božji ljudi – oni koji pripadaju Bogu, Njegovim prstom obeleženi i Njegovom rukom zaklonjeni. Tu veru Stanković niti ironizuje niti propoveda; on je prosto konstatuje i pripoveda na nivou ljudske sudbine“, primećuje Kosić.
Predstava „Božji ljudi”, prema njegovom mišljenju, nije „slika tuđih života, nego poziv na zajedničko slušanje, kao nekad oko ognjišta, da bismo još jednom, barem na kratko, dozvali i zadržali među živima one koje je svet odavno pustio da odu“.
U umetničkom timu predstave su i Andrea Rondović (scenografija), Velimirka Damjanović (kostimografija), Nevena Glušica (komponovanje muzike), Milica Cerović (scenski pokret) i dr Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor).
Prva repriza biće održana dan kasnije, 15. juna, a do kraja meseca predstava će biti na repertoaru i 21. juna, takođe s početkom u 20.30 časova na Sceni „Raša Plaović“.
Zbirka pripovedaka „Božji ljudi“ Borislava Stankovića smatra se jednim od najznačajnijih dela srpske književnosti s početka 20. veka. U njoj je Stanković prikazao svet prosjaka, ubogih, slepih, sumanutih i odbačenih ljudi starog Vranja – onih koje je društvo svakodnevno viđalo, ali retko zaista primećivalo.
Kroz dvadeset jednu kratku priču pisac je stvorio jedinstvenu galeriju likova sa društvene margine, dajući im dostojanstvo, glas i ljudskost. Kritičar Jovan Skerlić ocenio je da „Božji ljudi“ predstavljaju važan trenutak u razvoju srpske realističke pripovetke, ističući da je Stanković otišao dalje od svojih savremenika u prikazivanju života i sudbina ljudi koje je književnost do tada uglavnom zaobilazila.
Među upečatljivim likovima ove zbirke su Manasije, prosjak koji se kreće između groblja i klisarnice, prljav, zapušten i gotovo zastrašujuć, ali istovremeno deo sveta koji Stanković pažljivo posmatra i beleži.
Posebno mesto zauzimaju Ljuba i Naza. Naza je prikazana kao vredna, sposobna i dostojanstvena žena, koja strada zbog ljubavi i brige za Ljubu, dok njena sudbina pokazuje koliko su Stankovićevi junaci istovremeno ranjivi, odbačeni i duboko ljudski.
U zbirci se izdvaja i Biljarica, tajanstvena žena koja živi u planini i opsesivno traga za raskovnikom, biljkom za koju se verovalo da otvara sve brave i skrivena blaga. Njena potraga postaje njen životni smisao, ali i put u propast.
Pročitajte i ovaj tekst
Pročitajte i ovaj tekst
