Po blagoslovu visokoprepodobnog arhimandrita Jefrema, igumana svete carske lavre manastira Vatopeda, Časni pojas Presvete Bogorodice ostaće u kripti Hrama Svetog Save na Vračaru do petka, 5. juna 2026. godine.
Vernici od prvog dana dolaska Časnog pojasa Presvete Bogorodice u Beograd čekaju u kilometrima dugim kolonama kako bi se poklonili jednoj od najvećih svetinja pravoslavnog sveta.
Ekipa Princip magazina danas je bila među hiljadama ljudi koji su, uprkos temperaturi od gotovo 30 stepeni, satima čekali pod vrelim beogradskim suncem. U redu su stajali stari i mladi, bolesni, roditelji sa decom, monasi, studenti, ljudi pristigli iz unutrašnjosti Srbije, sa Kosova i Metohije, ali i iz Amerike, Ukrajine, Rusije i Nemačke. Neki su čekali deset sati, a neki su govorili da bi čekali i čitavu noć – samo da se poklone svetinji koja je, prema crkvenim svedočanstvima, poslednji put u Srbiji bila pre više od šest vekova.
Dok je sunce nemilosrdno pržilo plato ispred Hrama Svetog Save, među ljudima koji su strpljivo čekali bio je i Janko Radosavljević iz Leška na Kosovu i Metohiji. Umoran od puta, ali mirnog pogleda, rekao je da nije mogao da propusti priliku da se pokloni pojasu Presvete Bogorodice.
„Došao sam da se poklonim pojasu Presvete Bogorodice, da se pomolim za ceo svet, pa i za Srbiju, da budemo složni i da nam Bog da zdravlja i sreće svima“, rekao je Janko za Princip magazin.
Među vernicima bila je i Nada Dvoranac iz Višnjićeva u Sremu, sela poznatog po guslaru Filipu Višnjiću. U poznim godinama, sa malom hoklicom koju je ponela od kuće, strpljivo je sedela i čekala u redu zajedno sa članovima porodice.
„Ja sam crkvena žena, molim se Bogu, vernici smo i kao dete sam išla u crkvu. Sad pevam u crkvenom horu. Molim se za zdravlje moje dece i za zdravlje sve dece ovog sveta. Svake noći se molim i u svojoj kući i u crkvi, a posebno danas ovde pred svetinjom. Neka čekam i 18 sati, čekaću koliko treba. Došla sam spremna. Ovo je hoklica mog sina, on peca na njoj, ali sam je sada uzela“, rekla je kroz osmeh i dodala, pokazujući mlade ljude oko sebe:
„Ovo su naša deca koja su isto u crkvi, u horu, i koja će biti budući sveštenici.“
U redu dugom kilometrima bili su i mladi ljudi koji su u Beograd stigli sa prijateljima i porodicom. Među njima i Angelina iz Novog Sada, koja kaže da joj višesatno čekanje ne predstavlja nikakav problem.
„Veoma sam se obradovala kada sam čula da je pojas posle toliko godina kod nas u Srbiji. Molim se za celu porodicu i najbliže. Nije mi problem da čekam, brzo će proći kada je ovakav povod“, rekla je ona.
Flašice vode u rukama, ljudi koji sede na ivičnjacima i tiho izgovaraju molitve, pa čak i pevaju crkvene pesme – takva je atmosfera danima oko Hrama Svetog Save. Među njima je i Jovana Sremac iz Šida.
„Čuli smo da se čeka i po deset sati i nije mi problem da budem do kraja. Molim se za zdravlje, za porodicu i za sve što me okružuje“, rekla je za Princip magazin.
Iz mesta Dolovo, nadomak Pančeva, došao je i Vladimir, koji kaže da ovakav trenutak možda više nikada neće doživeti.
„Ovo je jedan veliki blagoslov i pitanje je da li ćemo ga doživeti opet. Molimo se i nadamo se da ćemo istrajati, kao i svi ljudi koji su došli sa tom namerom“, rekao je on.
Među hiljadama ljudi bio je i Filip Kulić iz Beograda, koji je sa devojkom došao da se pokloni pojasu Presvete Bogorodice.
„S obzirom na to da je ovo jedna od najvećih hrišćanskih, odnosno pravoslavnih svetinja, to je jedan od najvećih razloga što sam ovde. Želim da iskoristim tu priliku koja se pruža nakon više od 600 godina kod nas u Srbiji“, rekao je Filip.
Dodao je da mu je posebno važno što je došao zajedno sa devojkom.
„Dobro, ja bih tome možda mogao da pristupim kao muškarac na Svetoj Gori, ali moja devojka to nikada ne bi mogla i onda smo došli zajedno da se pomolimo pred najvećom svetinjom, za zdravlje i za sve što je dobro.“
U redu su strpljivo čekala i deca. Osmogodišnja Kala Ristić stajala je uz majku, mirno i bez žaljenja zbog višesatnog čekanja. Sa dečjom ozbiljnošću rekla je za šta će se moliti kada bude prišla svetinji.
„Moliću se za zdravlje, za tatu, mamu i seku, a već sam osvojila bronzu iz karatea“, rekla je Kala kroz osmeh.
Prema svedočanstvu koje navodi Srpska pravoslavna crkva, po uspenju Presvete Bogorodice njen pojas pripao je apostolu Tomi, a kasnije je prenet u Carigrad, gde je čuvan u zapečaćenom kovčegu u Bogorodičinoj crkvi Vlaherni. Kovčeg je, kako se navodi, otvoren u vreme cara Lava Mudrog, kada je carica Zoja ozdravila nakon što je na nju položen pojas Presvete Bogorodice. U spomen na to čudo ustanovljen je i praznik posvećen Časnom pojasu Presvete Bogorodice. U troparu koji se peva na taj dan kaže se da se kroz Presvetu Bogomater Prisnodjevu „obnavlja i priroda i vreme“, jer je ona rodila Obnovitelja i Spasitelja sve tvari.
I dok se kolone vernika i dalje protežu ulicama oko Hrama Svetog Save, pod vrelim junskim suncem, među ljudima gotovo da nema nervoze. Samo tišina, molitva i osećaj da prisustvuju nečemu što prevazilazi sve.
AUTOR: LENA KARMAN
