Ručno heklane marame, vezeni detalji i štrikani džemperi – nekada u ormarima naših baka, danas na listama čekanja i uzrokuju padove sajtova. Kada je u aprilu H&M lansirao kapsul kolekciju u saradnji s poljskom dizajnerkom Magdom Butrym, sajt i aplikacija su se srušili za samo nekoliko minuta. Potražnja za svega 45 ručno izrađenih komada bila je tolika da su društvene mreže preplavili komentari razočaranih kupaca koji nisu uspeli da ugrabe nijedan komad.
Čipka, vez i štrikeraj – nekada znakovi tradicije i domaće radinosti – danas su luksuz, estetski izraz i sve češće simbol održive mode.
Magda Butrym poslednjih deset godina gradi svoj brend na spoju tradicionalnih slavenskih i istočnoevropskih elemenata s modernim siluetama. U njenom dizajnu, ručni rad zauzima centralno mesto – kroz heklane cvetove, čipkaste rubove i romantične detalje koji prizivaju prošlost, a istovremeno su potpuno savremeni. Povodom ogromnog interesovanja za njenu saradnju s H&M-om, izjavila je:
– Nakon velikog trenda tihog luksuza, heklanje i vez deluju kao san i veoma se izdvajaju. Ovo radim već deset godina, ali sada je došao njihov trenutak – izjavila je povodom ogromnog interesovanja za njenu saradnju s H&M-om.
Njene reči potvrđuje i statistika: na platformi za preprodaju Depop pretrage za termin „crochet“ odnosno „heklano“ porasle su za čak 95% u ovoj godini, dok je „lace“ iliti „čipka“ zabeležila rast od 42%. Google je u januaru 2025. zabeležio najviši nivo interesovanja za pojam „heklano“ u poslednjih pet godina.
Ipak, Butrym nije usamljena u toj estetici. Mnogo pre nego što je ručni rad ponovo postao globalni trend, dizajnerka Ulyana Sergeenko gradila je svoj modni izraz upravo na tradicionalnim tehnikama čipke, veza i tkanja.
– U našim kolekcijama volimo da koristimo i tumačimo ruske zanatske tehnike obrade tekstila, veza i izrade čipke – izjavila je Sergeenko, naglašavajući da su ti elementi ne samo dekorativni, već duboko povezani sa kulturnim identitetom i istorijom.
Njeni komadi izrađuju se u ateljeima širom Rusije, u saradnji sa lokalnim majstorima i majstoricama, gde jedna čipkana haljina može zahtevati i do 2.500 sati rada. Jedan od njenih najpoznatijih modela izrađen je od preko 30.000 metara svilenih traka, a ručno je pleten tokom 240 sati od strane stručnjaka.
Takvi podaci govore ne samo o estetici, već i o kompleksnosti i vrednosti ručne izrade. Za jednostavnije komade poput bluza ili marama, potrebno je između 30 i 150 sati rada, dok složene čipkaste haljine zahtevaju i do nekoliko hiljada sati, u zavisnosti od gustine, složenosti i korišćenih materijala. Svaki komad nastaje kroz sporu, preciznu i pažljivu izradu, što mu daje unikatnu vrednost koja ne može da se meri industrijskom proizvodnjom.
Modni brendovi kao što su latvijski Skarule, britanski Shrimps ili kanadski Beaufille takođe su se okrenuli čipki i heklanju, integrirajući ih kao ključne komponente svojih kolekcija. Ono što povezuje sve te brendove jeste povratak emociji, zanatu i vrednosti ručne izrade, nasuprot hiperproizvodnji i potrošačkom automatizmu. Romantika, nostalgija i osećaj povezanosti s korenima – sve je to ono što publika, izgleda, danas traži više nego ikad.
U tom kontekstu, i Srbija ima neiskorišćen potencijal. U ormarima mnogih domaćinstava i dalje se nalaze rukotvorine naših baka – vezeni stolnjaci, čipkane bluze, štrikani džemperi i heklane marame.
Umesto da ostanu zaboravljeni, ti komadi mogu biti osnova za novu, održivu modnu scenu. Kroz cirkularnu ekonomiju i održivu modu, nasleđene stvari se mogu reparirati, redizajnirati i transformisati u savremene modne komade koji zadržavaju emociju, ali odgovaraju savremenom senzibilitetu.
Otvaranje malih biznisa zasnovanih na zanatskoj proizvodnji nije samo trend – to je potreba. U vremenu sve veće ekološke i kulturne svesti, vrednost ručnog rada raste, a sa njom i želja da moda ponovo ima dušu. Čipka, vez i štrikeraj nisu više samo „etno“ elementi – oni su savremena moda, nosioci identiteta i dokaz da se stil gradi, pogotovo kada se prenosi s kolena na koleno.
Princip magazin
