Stefan Simić: Sretoh pre neki dan Miladina Šobića

Sretoh pre neki dan Miladina Šobića, u Nikšiću

Ne duže od minut, a evo još me drži susret

Bože, kakva nezavisnost, kakva sloboda

Neće medije, neće intervjue, neće pažnju javnosti

Nema ko mu nije nudio nastupe, novac

Da nešto snime, zabeleže

Ma kakvi, nema šanse

Dostupan samo dušama koje prepozna

I svojim sugrađanima

Nema te sile da ga neko uvuče u nešto

Neće

Ne želi

Ne zanima ga

Razmišljam o onima koji se otimaju za naslovnice

Koji imaju svoje novinare da pišu o njima

Koji ne idu nigde bez kamere

Koji su uradili više selfija u životu, nego što su oprali zube

Čim se probude, prvo što im padne na pamet

To je javnost, publika

Gde su tu oni

Ono samo njihovo

Što se čuva kao svetinja

Kako je uzvišeno biti iznad toga

I ne nasesti, a sve ti je na dohvat ruke

Gde ti pesme, u slučaju Šobića, imaju milionske preglede na internetu, a da te to ne zanima

Bez da si platio dinar reklame

Gde možeš da puniš dvorane, a ne želiš

Dao si šta si dao, i sada ideš dalje

Čuvajući ono najvrednije

Što ne može da se kupi

Sloboda

Govoriš o ovom vremenu ćutanjem, više kažeš i više si prisutan

Od onih koji se ne skidaju sa TV ekrana

Pre koju godinu Šobić je stopirao

I otac mog prijatelja ga je povezao do Podgorice

Kaže – sasvim običan čovek koji živi u svom svetu. –

Ko još danas stopira

I veruje u čoveka da će da mu stane

Samo čiste duše

Šobić mi je prišao kao nevino dete

Pružio ruku

I nestao

U neki svoj svet, u kome živi

U kome za sve ima mesta

Samo ne za laž

Jednom su ga neki momci sreli u vozu i zamolili da se slika sa njima

On je rekao

Bolje da se družimo, šta će vam slika

Nakon par sati druženja

Rekao je – hajde može slika

Ali da se na njoj ne vidi nijedna reklama –

Ne želeći da bude zloupotrebljen

Ni za šta

Osim za ono iskreno i čisto

Dušu

Fali Šobić

Fale Šobići

Kod koga ništa nije marketing

Samo i jedino suština

Koju sretneš kroz pesme

Koju sretneš uživo

I zauvek ostaneš očaran

Jednostavnošću

Plemenitošću

Koju ništa nije uspelo da pokvari

Ni vreme, ni godine, ni politika

Ništa

To se pamti

To se ne zaboravlja

Ono što ne može da se proda i naplati

Samo stvori i živi jedino u čoveku

 

AUTOR: Pisac Stefan Simić