Prof. dr Aleksandar Kavčić omogućio je besplatne udžbenike za osnovce u Srbiji, nastavničkom nagradom „Prosvetitelj“ Fondacije „Alek Kavčić“ vratio je u fokus značaj prosvetnih radnika, a mladima dao nadu da se trud, znanje i obrazovanje isplate.
Nakon višedecenijske uspešne naučne karijere na najprestižnijim svetskim univerzitetima, kao što su Harvard i Karnegi Melon, na kojima je ostavio trajni pečat kroz naučno-istraživačke radove i brojna priznanja, poput profesorske katedre koja nosi njegovo ime, posvetio se obrazovanju u Srbiji. Može se reći da je, nakon što je rešio jedan od najvećih tehničkih izazova koji je promenio digitalni svet i koji se smatra jednim od najznačajnijih patenata savremenog doba, odlučio da pokuša da reši i problem besplatnog i dostupnog obrazovanja u svojoj zemlji.
Zbog svega toga, mi smo ga sa pravom prozvali „Pupin našeg doba“.
– Kao doktorand sam se posvetio jednom od najvećih problema u sferi informacionih tehnologija, čitanju magnetnih zapisa. Tokom rada na doktoratu uz pomoć mentora, prof. dr Žozea Moure, patentirali smo rešenje poznato kao Kavčić-Moura detektor. Patent je i danas u širokoj praktičnoj upotrebi u big data industriji i svako od nas je korisnik kada snimamo fotografiju ili video zapis u baze podataka na internetu. Odmah po objavljivanju tog naučnog rada industrija je prepoznala rešenje i krenula u masovno korišćenje bez dozvole, pa je usledio spor sa svetskim gigantima, proizvođačima čipova, poput Marvela. Spor je dobijen – i naučna institucija, a i mi kao autori smo dobili nadoknade. Sve što u životu imam stvorio sam znanjem, a taj dug i nimalo lak put osvajanja znanja započeo sam u Srbiji, u Beogradu zahvaljujući porodici ali i svim građanima koji su izdvajali za kvalitetno i dobro obrazovanje naše zemlje.
Logično je bilo da pokušam da se odužim i domovini vratim deo dobra koje mi je dala i uložim zarađena sredstava u koncept besplatnog obrazovanja. Tako je nastala ideja o fondaciji. Apsurdno je to što je besplatno obrazovanje osnovno ljudsko pravo i Ustavom je zagarantovano, a u Srbiji zapravo, na žalost, nije ni dostupno, a ni besplatno – istakao je prof. dr Aleksandar Kavčić za Princip magazin.
Trenutno u Srbiji kroz rad Fondacije „Alek Kavčić“ sprovodi se nekoliko projekata. Jedan od njih usmeren je na obezbeđivanje besplatnih udžbenika, jer, kako objašnjava, postoji „neobičan sistem“ po kojem roditelji plaćaju udžbenike, a neko drugi ih za njih bira. S druge strane, prema njegovim rečima, udžbenici su izuzetno skupi u odnosu na troškove njihove proizvodnje. Cena kompleta udžbenika kod komercijalnih izdavača često prelazi 20.000 dinara, dok je kod štampanih izdanja Fondacije cena „svedena na cenu štampe“ i u proseku je štampani komplet i do pet puta jeftiniji od drugih, a digitalna izdanja potpuno su besplatna i dostupna svima. Tim povodom, profesor širom Srbije održava tribine.
PROČITAJTE I OVAJ TEKST:
– Zato smo odlučili da počnemo da pravimo udžbenike. Na primer, evo jednog – biologija za šesti razred. Mi ih izrađujemo, akreditovani su od strane Ministarstva prosvete i dozvoljeni za upotrebu u školama u Srbiji. Ono što je specifično jeste da ih u celosti postavljamo onlajn besplatno, što nijedan drugi izdavač ne radi. Ako neko želi štampane primerke, cena je samo trošak štampe. Prosečna cena naših udžbenika je oko 200 dinara, dok kod komercijalih izdavača iznosi značajno više. Udžbenici moraju biti dostupni svoj deci, bez obzira na materijalno stanje roditelja. U najnovije vreme imamo novi apsurd sistema, neke opštine, ali ne sve, plaćaju iz budžeta udžbenike za osnovce, što decu u drugim opštinama čini neravnopravnom i diskriminisanom. Na primer, ove godine grad Novi Sad će izdvojiti oko 500 miliona dinara, dok će Beograd izdvojiti 2 milijarde dinara, a za toliko novca mogu se obezbediti udžbenici za svu decu u Srbiji, kada bi bilo zabranjeno profitiranje na udžbenicima. Još bi i preteklo. Još jedan problem je često menjanje planova i programa udžbenika, čime se sprečava nasleđivanje, a ne vidi se direktna veza sa ostvarenim rezultatima učenika. Iako se u matematici za osnovne škole ništa novo nije otkrilo još od 11. veka, kao da je isključivo samo zbog prodaje i kontrole tržišta, dodaje se stalno nešto ,,novo“, a sećamo se da su ranije generacije učile iz istih udžbenika. – rekao je prof. dr Kavčić
Pored rada na projektu besplatnih udžbenika, Fondacija organizuje besplatne božićne koncerte i dečije pozorišne predstave tokom leta. Kao najmlađi projekat pokrenuli su i nagradu za nastavnike – godišnju novčanu nagradu, gde i polufinalisti i finalisti dobijaju priznanja, a glavna nagrada je milion dinara, a finalisti imaju pravo da konkurišu za svetsku nagradu u iznosu od milion dolara.
– Pre dve godine smo počeli u Srbiji, a prošle godine i u Crnoj Gori, kao katalizatore promene – želimo da motivišemo nastavnike da budu inventivni, glasni, otvoreni, da pokreću inovativne programe. Prečesto se dešava da nastavnici upadnu u rutinu i postanu monotoni, a nema ničeg demotivišućeg za učenika kao nezanimljiv nastavnik. Svi mi znamo neku osobu – učitelja, trenera, instruktora – koja nas je inspirisala. Želimo da istaknemo takve pojedince. U Srbiji nastavnici nisu dobro plaćeni iako svi imaju fakultetsko obrazovanje. Njihove plate su ispod prosečne plate u zemlji. To je katastrofalno – istakao je za Princip magazin i dodao da je jedan od finalista nagrade ušao među 50 najboljih nastavnika sveta na „Global Teacher Prize“ takmičenju.
Na žalost, kako objašnjava, Srbija danas ima vlast koja nije naklonjena takvim inicijativama, već klizi ka represiji i autokratiji. Autokratama ne trebaju učeni ljudi već poslušna glasačka mašina. Građani to primećuju i zato imamo studentske proteste.
– Za razliku od devedesetih, sada zaista ne izgleda da su protesti podstaknuti spolja. Deluje da je pokret iznutra, iz društva Srbije. Pokret dolazi iz obrazovnog sistema – studenti, profesori, nastavnici. Represija se sada sprovodi nad njima, kroz otpuštanja, tužbe, hapšenja i ulaske policije u škole. Obrazovni sistem je danas najslabija karika, degradiran i ponižen do besmisla.
Napominje da Univerzitet u Beogradu postoji oko 120 godina i da obrazovanje zahteva autonomiju.
– Ako naterate naučnika da ponavlja stavove vlasti, nemate nauku, imate propagandu. U Srbiji danas praktično morate biti član vladajuće stranke da biste zadržali posao. Vrednovanje rada profesora je izmenjeno tako da se samo 12% računa kao naučni rad, a ostatak kao nastava. To je omogućilo smanjenje plata za 88%. Bez nauke nema univerziteta – ističe profesor.
Kada su profesorima ukinute ili smanjene plate, Fondacija „Alek Kavčić“ otvorila je račune za donacije kako bi pomogla prosvetnim radnicima.
– Nismo imali kapacitet da svima nadoknadimo pune iznose plata, ali smo mnogima pomogli. Znali smo tada, kao što znamo i sada, da ako obrazovanje umre, umreće i društvo – rekao je profesor i istakao da je najveće dostignuće protesta već dosegnuto:
Strah je nestao! Studentski zahtevi su razumni – da sistem funkcioniše po Ustavu i da institucije rade svoj posao.
Živimo u svetu gde se promene svakodnevno dešavaju. Iako do većih promena u Srbiji još uvek nije došlo, nekako svi znamo da su one neizbežne. Profesor je optimista.
– Očekujem globalne turbulencije. Mlade generacije će voditi svoje zemlje u pravcu suprotnom od onoga što nas je dovelo do sadašnje situacije. Očekujem velike promene vlasti širom Evrope, uključujući i Srbiju. Te nove snage temelje promene na najvećim vrednostima čovečanstva, na solidarnosti i znanju – poručio je za kraj razgovora prof. Kavčić.
AUTOR: LENA KARMAN
PROČITAJTE I OVAJ TEKST:
PROČITAJTE I OVAJ TEKST:
PROČITAJTE I OVAJ TEKST:
