Princip magazin sa studentima u blokadi na ETF-u: „Jadna je zemlja čija deca više vole nju, nego ona njih“

Posetili smo studente u blokadi na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (ETF), gde smo već na vratima zatekli omladinu u dežurstvu. Sa njima dežura i jedan gospodin u poznijim godinama, nekadašnji student ETF-a. Ne želi da se predstavi, ali nam govori da je veoma zabrinut za našu omladinu jer nema nikog da ih zaštiti, pa kaže „Jadna je zemlja čija deca više vole nju, nego ona njih“.

Studenti mudro pitaju ko smo, da li znamo nekog od profesora sa fakulteta, da li imamo neke preporuke… Hvalimo ih za obazrivost i razboritost i dajemo reč da su nam namere časne, uz opasku „ako još uvek neko veruje u reč“. Prvo pitamo šta kažu na konstataciju gospodina „Jadna je zemlja čija deca više vole nju, nego ona njih“?

– Zemlja se ne sme poistovetiti s ljudima na njenom čelu niti s pojedincima generalno. Jednu zemlju pre svega čini narod, običan čovek koji je srce i duša te zemlje. Ova zemlja voli studente, što svakodnevno dokazuje nesebičnom podrškom koju dobijamo od naših sugrađana – u vidu donacija, poseta i pisama podrške – objašnjava za Princip magazin student Јоvana Ignjatović, dok se na to nadovezuje student Luka Carević:

 – Možda smo se nekada osetili kao da nas ova zemlja ne voli, ali pogrešili smo. Sva solidarnost i pomoć koju su nam sugrađani dali u ovim danima blokada pokazatelj su koliko nas zapravo naša zemlja voli.

Nas ne voli samo vlast, jer mladi ljudi uvek stoje na putu nepravdi, bahatosti, korupciji, lopovluku i svemu ostalom što opisuje trenutnu vlast u Srbiji. Mladi ljudi su nezatrovani apatijom starijih, koji ne veruju u promene. Mladi veruju u bolju budućnost i bore se za nju.

Student Veselin Isailović objašnjava da prvo mora da se definiše šta tačno znači „zemlja“ u tom kontekstu i na koji način njena deca nju vole. Kako objašnjava za njega to predstavlja jezik, kulturu i tradiciju kojima je učen od detinjstva.

– Sve te stvari smatram neodvojivim delom sebe i želim da budem okružen njima svakodnevno, ali nisam spreman da rizikujem svoju budućnost zarad toga. To nas dovodi do najvećeg problema u našoj zemlji – odlaska ljudi u inostranstvo u potrazi za boljim životom. „Odliv mozgova“ nastaje kao posledica ideje da ova zemlja ne ceni i ne ulaže dovoljno u nauku, kulturu i prosvetu – istakao je za Princip magazin Isailović.

Srbija izdvaja svega 0,7% BDP-a za visoko obrazovanje, što je najmanje u Evropi, prema podacima Centra za visoke ekonomske studije (CEVES). Oni su napravili analizu zahteva studenata i onoga što im je ponuđeno kao ispunjenje tih zahteva u kojoj se vidi jasno nepodudaranje.

Na zidovima transparenti sa jasnim porukama „Ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu“, „Studenti nisu na prodaju“, „Evo ovde trojica blokiraju“, „Zatvaramo vrata otvaramo budućnost“, „Ustav RS, član 24: Ljudski život je neprikosnoven“. 

A sve je počelo 22. novembra kada su studenti Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu okupili u neposrednoj blizini fakulteta, kako bi odali pomen stradalima ispod nadstrešnice u Novom Sadu. Tokom skupa, koji je bio unapred prijavljen, organizovana grupa je fizički napala studente i zaposlene fakulteta, pri čemu je dvoje studenata FDU zadobilo lakše telesne povrede.

– Povodom objava da su svi zahtevi studenata FDU ispunjeni: mi i dalje čekamo da se privedu pravdi oni koji čine krivična dela, što do ovog trenutka nije učinjeno – naveli su saopštenju.

Oni su naglasili da se potpuno ograđuju od političkih stranaka i organizacija, a saopštenje su završili porukom: „Svi u blokade“. Kasnije su osudili i nasilje nad građanima koji traže odgovornost „za zločin u Novom Sadu“, hapšenje aktivista i policijsku torturu. Zahtevali su i pokazivanje dokumentacije rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu, koja je nakon toga javno objavljena, ali prema rečima stručnjaka – nepotpuno. Nakon blokade FDU, pokrenula se lavina i ostali fakulteti su stupili u blokadu.

Toliko nepravilnosti i nepravde, opet retko ko se usuđuje da bilo šta uradi, a kamoli blokira. Student Jovana Ignjatović kaže da je za blokadu bilo neophodno puno hrabrosti jer nisu bili sigurni u kojoj meri će trpeti posledice njihove borbe.

– Mislim da ni sada nemamo potpunu predstavu o tome, ali smo se složili da se nekoliko nedelja, meseci ili čak cela akademska godina ne može porediti s 15 ugašenih života. Naša borba je velika i čista, i odlučni smo da istrajemo u njoj – za zajednički cilj! U ovom trenutku su gotovo svi fakulteti u blokadama, a svakim danom nam se pridružuju i hrabri maturanti gimnazija i srednjih škola, čija nam podrška posebno znači. Mladi su prepoznali svoju ulogu u društvu i svesni su svojih potencijala – istakla je Ignjatović, a sa njom je saglasan i njen kolega Veselin Isailović:

– Bilo je potrebno mnogo hrabrosti doneti odluku o stupanju u blokadu, ali takođe je važno istrajati u njoj. Svi studenti koji svakodnevno dolaze na blokade, plenume i fakultete prave svesnu odluku, uprkos rizicima koji postoje. Podrška drugih ljudi, bilo da su to naši sugrađani ili studenti koji nemaju dovoljno vremena da podrže blokadu svojim prisustvom, izuzetno je važna.

Luka Carević odlučno govori „Za stupanje u blokadu nije trebalo puno hrabrosti – kad znaš da radiš pravu stvar, ne razmišljaš o posledicama“. 

– Ljudi su poginuli, naše kolege koje su ustale da se bore protiv toga su prebijane na ulicama, i nakon toga je otpor jedina opcija. Posebno nam je drago što nam se u blokadama pridružuju pravnici, prosvetari, poljoprivrednici i mnogi drugi koji dižu glas protiv režima. Podrška koju dobijamo od sugrađana, poznatih ličnosti i pojedinih medija mnogo nam znači, jer nam govori da činimo pravu stvar i da nismo sami u svemu ovome – istakao je student Luka Carević.

Objašnjavaju da ih u našem društvu muči puno toga, bahatost i korumpiranost ljudi na vlasti, nepostojanje medijskih sloboda i, pre svega, nepoverenje u institucije koje bi trebalo da rade u korist svih građana Republike Srbije. 

Dok boravimo na ETF-u stiže im donacija u vidu hrane i to od 10 pica. Dok se radosno smeju, obrazlažu da ljudi stalno šalju ili donose hranu, i to im najviše znači – ta briga.

– Na različitim fakultetima potrebe su različite donacije u vidu hrane, vode ili pića generalno su uvek dobrodošle. O potrebama konkretnih fakulteta najbolje je raspitati se direktno kod njih, a uglavnom je to moguće učiniti putem zvaničnih Instagram strana, kao što je na primer naša „Etfublokadi“ – kazala je Jovana Ignjatović.

Student Veselin Isailović dodaje da su donacije hrane i pića uvek dobrodošle, ali da je i dovoljno da se informiše okolina šta se tačno događa na fakultetima.

–  Meni lično prijaju čak i mali znakovi odobravanja, kao što su ohrabrujuće reči i osmesi – rekao je Isailović, dok se na to nadovezuje njegov kolega Carević:

– Na većini fakulteta fali hrane, naročito na fakultetima koji su u dvadesetčetvoročasovnoj blokadi. Iako se trudimo da sarađujemo među fakultetima i uvek trenutne viškove prebacujemo na fakultete gde nema hrane, situacija je teška.

No, sva ta borba vredi jer kako kaže Jovana Ignjatović, bore se za neko bolje sutra, za Srbiju u kojoj vredi živeti, u kojoj žele da ostanu i grade budućnost. Žele Srbiju, objašnjava, u kojoj je svaki život važan.

 – Voleo bih da živim u Srbiji koja zaista voli svoju decu – u Srbiji gde nas niko neće omalovažavati samo zato što želimo da izrazimo svoje mišljenje i gde se obrazovanje i kultura istinski cene – poručuje Veselin Isailović. 

Svi oni su se odlučili da ostanu na studijama u Srbiji jer vole ovu našu zemlju, prema rečima Luke Carevića, i voleli bi da ostanu da žive u Srbiji, ali sa jednim velikim ali!

– Ali u Srbiji gde postoji vladavina prava, gde verujemo državnim institucijama da će svoj posao obavljati časno i savesno, i gde postoji sloboda govora i medija – istakao je za Princip magazin student Luka Carević.

AUTOR: LENA SLADOJEVIĆ