Po prvi put u Beogradu održava se gala događaj koji spaja opersku muziku, poeziju, slikarstvo i svojevrsno „putovanje kroz vreme“. Umetnički događaj „La Divina: Večna Kalas“ održaće se 17. juna 2025. na Belom dvoru, a inspirisan je životom i zaostavštinom legendarne operske dive Marije Kalas. Ova jedinstvena produkcija, koju je osmislio priznati internacionalni umetnik Pavel Kir, predstaviće sopranistkinju Mariju Jelić i glumicu Katarinu Radivojević, pružajući gostima nezaboravno veče živog umetničkog izraza, opere i dramskog pripovedanja, sa osvrtom na istoriju, u duhu elegancije epohe 50-ih godina prošlog veka.
Sva sredstva prikupljena tokom večeri biće donirana Međunarodnoj operskoj fondaciji sa sedištem u Srbiji, u cilju podrške narednih generacija srpskih umetničkih talenata.
Pavel Kir je međunarodno priznati umetnik poznat po svojim emocionalno intenzivnim delima koja kombinuju slikarstvo, digitalne medije i performans. Umetnik kaže da „La Divina: Večna Kalas“ nije samo predstava, već impresivno emotivno putovanje.
– Vodimo publiku u intimni unutrašnji svet Marije Kalas – njen uspon, njenu bol, njenu ranjivost, njen večni odjek. To je fuzija vizuelne umetnosti, opere, pozorišta i senzornog iskustva. Gosti se fizički kreću iz sobe u sobu unutar Belog dvora, ali emocionalno prolaze kroz Kalasino sećanje, njenu tišinu, njenu žrtvu.
Moje slikarstvo uživo postaje dijalog sa njenim glasom, koji otelotvoruje izvanredni sopran Marija Jelić, dok glumica Katarina Radivojević oživljava njene unutrašnje refleksije. To je ritual lepote, gubitka i transcendencije – svojevrsna ceremonija katarze – ističe Pavel Kir.
Koliko je Marija Kalas uticala na vaše stvaralaštvo?
– Marija Kalas je jedna od onih retkih ličnosti koje su prevazišle sopstvenu umetnost. Za mene, ona nije samo opera – ona je oličenje ranjivosti i snage, cena genija, tragedija ljubavi i gubitka. Čitav moj umetnički rad posvećen je istraživanju ljudskih emocija, sećanja i transformacije. Kalas otelotvoruje sve ove teme. Na neki način, ona je postala deo moje umetničke DNK.
U martu ove godine jedno vaše delo postalo je deo umetničke kolekcije na Belom dvoru u Beogradu. O čemu je reč?
– Velika mi je čast što je jedno od mojih dela, „Absinthe“ Seria III iz kolekcije La Mujer, postalo deo kolekcije Belog dvora. Ovaj rad je deo mog kontinuiranog istraživanja emocionalnih odjeka – kako trenuci bola, lepote ili ljubavi nikada potpuno ne nestaju, već nastavljaju da odjekuju u nama. Beli dvor, sa svojim bogatim istorijskim i kulturnim pamćenjem, postao je savršen dom za ovo delo.
Na Filmskom festivalu u Kanu vaše delo je urađeno pomoću veštačke inteligencije. Kako ste došli do te ideje i zbog čega ste se odlučili na takav korak?
– Rad je nosio naziv „Veštačka inteligencija“. Prikazao sam inteligenciju onako kako je lično vidim i doživljavam – bez korišćenja bilo kakve veštačke inteligencije u tom procesu. Bilo mi je važno da predstavim svoju umetničku viziju ove nove stvarnosti, oslanjajući se isključivo na ljudsku ruku, emocije i svest. Čak i kada se bavim savremenim temama, trudim se da uloga umetnika ostane u samom centru stvaranja.
Da li će umetnost dobiti ili izgubiti unapređivanjem veštačke inteligencije?
– Moj odnos sa veštačkom inteligencijom je… komplikovan. Postoji i obećanje i uznemirujuća stvarnost. Nepoznato uvek nosi izvesnu anksioznost, ali kao savremena osoba, naučite da živite s tim. Stigla je nova era. Veštačka inteligencija je sada deo našeg sveta, želeli mi to ili ne. Međutim, kada sam stvarao svoje umetničko delo sa temom veštačke inteligencije, doneo sam svesnu odluku da ga naslikam u potpunosti sam – bez korišćenja AI tehnologije. Na neki način, želeo sam da razmišljam o veštačkoj inteligenciji kao fenomenu, ali kroz sopstvenu ljudsku ruku, emocije i svest. Bilo mi je važno da pokažem da čak i kada govorimo o tehnologiji, duša umetnika ostaje nezamenljivi centar stvaranja.
Koliko umetnost, u današnje vreme, ima prostora koliko zaslužuje?
– Nažalost, danas umetnost često postaje puka dekoracija. Ali prava umetnost je i ogledalo i rana. Ona zahteva vreme, pažnju, ranjivost – sve ono što savremeni život često izbegava. Međutim, verujem da postoji tiha želja za istinskim, dubokim umetničkim iskustvima. Projekti poput „La Divina“ dokazuju da ljudi i dalje čeznu za lepotom koja ih duboko dotiče – izvan trendova i algoritama.
Da li ste prvi put u Beogradu i zbog čega ste se odlučili baš za Beli dvor?
– Nisam, ali ovo je moj prvi projekat u Srbiji. Čak i pre dolaska, osetio sam snažnu umetničku i emocionalnu vezu. Srbija je zemlja sa dubokom dušom – višeslojnom, istorijskom, strastvenom. Sam Beli dvor nosi simboličku težinu – sećanja, kulture i elegancije. Postao je savršena scena za „La Divinu“, gde možemo da spojimo prošlost i sadašnjost, tradiciju i eksperiment, i ponudimo publici istinski intimno iskustvo.
Kakav vam je poslovni plan u narednom periodu?
– Nakon projekta „La Divina“, pripremam nekoliko međunarodnih projekata koji će nastaviti moje istraživanje impresivne umetnosti i interdisciplinarnih saradnji. Takođe razvijam novu seriju izložbi gde kombinujem žive umetničke performanse i instalacije velikih razmera – fokusirajući se na ono što nazivam nevidljivom arhitekturom sećanja.
U srži celog mog rada ostaje ista misija: proučavanje ljudskog bića – davanje vizuelnog i prostornog oblika emocijama i stvaranje prostora gde posmatrač može da sretne samog sebe. Istovremeno, istinski uživam u energiji Beograda – ljudima, umetničkoj atmosferi, a posebno mnogim mladim ljudima čija mi je energija veoma bliska.
Pripremam nekoliko izložbi za sledeću godinu u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi i Beogradu. Ali za sada, više volim da lokacije i datume držim u tajnosti. Očekujte nešto veoma zanimljivo i grandiozno što uskoro stiže.
AUTOR: DAFINA DOSTANIĆ
