Dario Amodei, CEO kompanije Anthropic, upozorava: AI može uništiti 50% kancelarijskih poslova

Na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, Dario Amodei, izvršni direktor kompanije Anthropic i jedan od ključnih ljudi u razvoju veštačke inteligencije, otvoreno je upozorio da bi AI u narednih pet godina mogao da eliminiše polovinu svih početničkih kancelarijskih poslova. I dok su slična upozorenja ranije dolazila od akademika, ekonomista i futurista, ovoga puta alarm dolazi iznutra – od čoveka koji lično gradi sisteme koji bi mogli zameniti čitave industrije.

– Već sada imamo AI koji je „pametan kao prosečan student fakulteta“. Može da analizira izvore, piše izveštaje, programira, sažima dokumenta. Ubrzo će to raditi brže, bolje i jeftinije od ljudi – istakao je Amodei u intervjuu za CNN, dodajući da nezaposlenost u SAD-u zbog AI-a može skočiti i do 20%.

Veštačka inteligencija više od pomoćnika

Većina ljudi koristi AI kao alat za augmentaciju – da unapredi sopstveni rad, skraćuje vreme, obradi informacije. Ali, kako navodi Amodei, granica između „pomoći“ i „zamene“ postaje sve tanja. Prema podacima koje je podelio, 60% korisnika trenutno koristi AI za dopunu sopstvenog znanja, ali čak 40% ga koristi za potpunu automatizaciju posla.

– Vidimo u kom pravcu ide trend. I zato raste zabrinutost – rekao je Amodei.

Slična predviđanja nalaze se i u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma iz 2023., u kome se navodi da će 41% kompanija globalno smanjiti broj zaposlenih zbog automatizacije do 2030. godine.

Tehnološki cunami

– Ne znamo tačan trenutak kada će AI preuzeti određene poslove, ali ono što je uznemirujuće jeste da niti političari, niti šira javnost nisu spremni za to – upozorava Amodei.

Njegova poruka nije apokaliptična, ali jeste hitna. On ne poziva na zaustavljanje razvoja, već na odgovornu i pravovremenu političku regulaciju, uključujući i ideju oporezivanja AI kompanija koje zarađuju na masovnoj automatizaciji.

– To nije u mom ekonomskom interesu, ali je nešto o čemu bi društvo moralo ozbiljno da razmisli – dodaje Amodei.

Da li AI radi u našu korist? 

Za Amodeija, ključ nije u otporu, već u prilagođavanju i edukaciji. Naučiti kako AI funkcioniše, gde mu je mesto i gde mu je granica – to postaje novo osnovno znanje. Kao što je nekada pismenost značila pročitati knjigu, danas znači znati kako razlikovati autentičnu informaciju od one koju je sastavio algoritam.

– Ako razumete tehnologiju, manja je šansa da vas iznenadi. Važno je naučiti prepoznati trenutke kad AI greši – i zapitati se: ko njime upravlja i da li zaista radi u vašu korist – rekao je Amodei.

Homo Deus

Stručnjaci poput Yuvala Noe Hararija, autora bestselera Homo Deus, već godinama tvrde da će AI oblikovati ne samo ekonomiju, već i politiku, obrazovanje, pa i samu ljudsku svest.

– Ljudi će morati da se redefinišu u svetu gde ih algoritmi poznaju bolje nego što oni poznaju sebe – rekao je Harari na konferenciji u Oksfordu 2022. godine.

S druge strane, skeptici iz sveta tehnologije, poput Garyja Marcusa, profesora sa NYU, upozoravaju da AI još uvek zavisi od ogromnih količina ljudskih podataka, i da će njegov rast prirodno usporiti kada se iscrpi „kvalitetan input“. Međutim, svi se slažu u jednom: prozor za pripremu je sve uži.

AI uveliko menja tržište rada

Veštačka inteligencija više nije futuristički luksuz, već realnost koja već menja tržište rada. Pitanje više nije „da li“, već „kada i kako“.
Ukoliko društva, vlade i pojedinci ne prepoznaju ozbiljnost trenutka, AI neće zameniti samo rutinske zadatke – već će redefinisati samu suštinu ljudskog angažmana.

Za početak, dovoljno je da se zapitamo: šta je to što nas čini nezamenjivima – i koliko dugo će to trajati?

Princip magazin