Film „Žetva“ danas je relevantniji nego ikada, zbog mračnih stvari koje izlaze na videlo – trgovina ljudima, pedofilija i ratovi u kojima se bombarduju ljudi i deca neselektivno – kaže svetski poznati glumac Angus Makfadjen (Angus Macfadyen) na početku razgovora za Princip magazin.
Jednu od upečatljivijih uloga u aktuelnom bioskopskom repertoaru ostvaruje upravo škotski glumac, kojeg domaća publika pamti iz čuvenog filma „Hrabro srce“ reditelja Mela Gibsona. Glumio je i u ostvarenjima „Robert the Bruce“, „Equilibrium“, „The Lost City of Z“, „Blackbeard“, „Spartacus“ i mnogim drugim. Od škotskih visoravni „Hrabrog srca“ do Kosova i Metohije i filma „Žetva“, snimljenog prema romanu „Srpsko srce Johanovo“ Veselina Dželetovića, projekta od kojeg su mnogi glumci odustali usled pretnji, pritisaka i ucena – Angus Makfadjen je pokazao da hrabrost kod njega nije samo na filmskom platnu, već da je duboko isklesana i u njegovom srcu.
Igrani film „Žetva“ prati priču o nemačkom baronu Johanu fon Vagneru, koji nakon ilegalne transplantacije srca počinje da ima uznemirujuće snove i vizije. Vođen sećanjima koja ne pripadaju njegovom životu, Johan kreće u potragu za istinom koja ga vodi na Kosovo i Metohiju. Tamo se suočava sa mračnom realnošću ilegalne trgovine organima i pričom o ozloglašenoj „Žutoj kući“. Angus Makfajden u filmu tumači misterioznog narednika koji pomaže glavnom junaku da dođe do odgovora.
Rekli ste da tek sada mnoge mračne stvari izlaze na videlo i da je ovo pravi trenutak za premijeru filma „Žetva“?
Da, mislion sam na slučaj Džefrija Epštajna (Jeffrey Epstein). Tokom poslednje dve godine videli smo da sve te stvari poput trgovine ljudima, pedofilije i ratova idu zajedno i da sve više ljudi gledaju na to i pitaju se šta mi uopšte možemo da uradimo da to zaustavimo, jer deluje demonski, ali istovremeno kao da je sve to prihvaćeno.
S obzirom na to šta znate o događajima povezanim sa trgovinom organima, odnosno o „Žutoj kući“, kako gledate na činjenicu da niko nije procesuiran, odnosno da je to „Zločin bez kazne“?
To me zapravo ne iznenađuje u današnje vreme, jer izgleda da nigde nema odgovornosti – nema odgovornosti za ubijanje dece u Gazi, za ubijanja koja su se upravo desila u Iranu, nema odgovornosti za količinu korupcije širom sveta. Nema odgovornosti nigde, osim, znate, kada, na primer, Sjedinjene Američke Države odluče da će biti odgovornosti za ovog Venecuelanca. Tako da me to uopšte ne iznenađuje, ali to ne znači da se to ne bi trebalo dogoditi. Takođe je uznemirujuće govoriti o ovim stvarima, jer kakav je to svet u kome živimo? Neću reći „živeli“ na to. Sve je mračnije. Nema odgovornosti ni za Epštajna, ni za bilo koga povezanog s tim. Mislim, nešto malo se dešava u Velikoj Britaniji, ali koliko je to dugo trajalo? Princ Endru. Strašno je.
PROČITAJTE I OVAJ TEKST:
Boravili ste na Kosovu i Metohiji pre 25 godina, tako da ste već tada bili upoznati sa složenom situacijom na ovim prostorima?
Da, u Prištini sam držao koncert za decu. Tamo smo imali program sa poezijom i muzikom, a pripadnici UČK-a su bili obezbeđenje. Radili su razne stvari i nisu bili dobri ljudi, iskreno govoreći – bili su nasilni. To su bili momci obrijanih glava, u Armani odelima i sa oružjem, koji su gurali ljude unaokolo. Plašili su decu za koju je koncert bio organizovan, pretili su im da će im polomiti ruke i slično. To sam vrlo snažno zapamtio i podsetilo me je na sve to. Imao sam osećaj da o tome znam nešto lično, a ne samo iz knjiga.
Možete li nam reći nešto više o liku narednika kojeg tumačite u filmu „Žetva“?
Moj lik je pomalo misteriozan. Ne znate zapravo odakle dolazi, jer govori mnogo jezika i prevodilac je. Zbog toga deluje kao neko ko zapravo nema svoju zemlju. Ima veliku dušu, ali nema zastavu iza koje stoji. On je jednostavno tu da pomaže ljudima, naročito onima za koje oseća da je moralno ispravno da im pomogne. Ali ima veoma snažne moralne standarde.
Kako ste se uživeli u lik i kako ste gradili njegovu unutrašnju transformaciju od trenutka neznanja do spoznaje istine?
Kada sam pročitao scenario, delovalo mi je nekako veoma poznato na neki način. Iako zapravo ništa ne znam o tom svetu, jednostavno mi je „legao kao rukavica“. Ne, meni je to delovalo potpuno racionalno razmišljanje. Slično mom sopstvenom, iskreno govoreći. Bilo bi teško da sam morao da igram čoveka koji obavlja operacije za trgovinu organima ili prodaje ljude. Bilo bi mnogo teže razumeti zašto ljudi rade takve zle stvari.
Snimali ste uglavnom u južnoj Srbiji, u Pirotu i Boru. Kako ste doživeli te krajeve?
Bor mi je bio omiljeno mesto, iako je izuzetno siromašan i ima mnogo karaktera. Boravili smo u hotelu koji je bio jedan od Titovih starih hotela – neverovatna zgrada. Uđete unutra i svuda oko vas je ogroman mermer, prostor koji se prostire u nedogled na obe strane, velika recepcija bez ikoga iza pulta, samo ogroman prazan prostor. Pomislite: zaista pokušavaju da vas impresioniraju. A onda odete u svoju sobu – i to su male, skromne sobice, nameštaj se raspada, kreveti od trulog drveta, sve je sitno i pomalo neugledno. To me je navelo da razmišljam kako je sve zapravo bilo u znaku utiska spolja, dok su same sobe bile čisto funkcionalne.
Na početku onoga što ste rekli zvuči kao da radite turističku promociju Bora, što nije lak zadatak.
Da, samo mi je to bilo vrlo zabavno. Ta veličanstvenost, a zatim – evo vaše sobe. Očekujete ogroman luksuzni apartman, a dobijete malu sobu. To mi je bilo veoma zanimljivo. Imao sam priliku da dosta putujem po Srbiji i to mi je uvek prijalo.
Šta vam se najviše dopalo u Srbiji i kakav je vaš odnos prema njoj?
Rakija. Počelo je sa rakijom. Imali smo mnogo večera, družili smo se i svi su ovde tako ljubazni. Naravno, obožavam hranu i doručke – jaja su prava, mleko je pravo, med, o Bože… Sve te stvari danas više ne dobijate ako živite u Americi ili u evrozoni. Zaista je lepo doći ovde i jesti ukusnu hranu. Sve me podseća na Francusku sedamdesetih godina, pre nego što se dogodilo to „evro ludilo“ i pre velikih supermarketa, kada je sve bilo samo prelepa priroda i bilo je zaista prijatno boraviti tamo. Imao sam taj osećaj da me podseća na stara vremena. Zaista sam se lepo proveo, bio sam u divnim restoranima i upoznao sjajne ljude koji su neverovatno ljubazni i veoma mi je drago što sam ponovo došao. Čak razmišljam i o tome da se preselim ovde.
Kakav su utisak na Vas ostavili ljudi u Srbiji?
Jedna od stvari koje mi se najviše dopadaju su ljudi ovde, njihova toplina i inteligencija, jer mislim da ljudi ovde nisu toliko indoktrinirani kao u drugim delovima Evrope i sveta. Naravno, tu je i rakija, u kojoj zaista uživam, posebno šljivovica. Zaista je dosta jaka i veoma ukusna.
Kako Srbi reaguju kada saznaju da ste igrali u filmu „Hrabro srce“?
Da, da, kažu da je priča Škotske priča Srbije. Iako zapravo imaju svoju nezavisnost, Škotska je i dalje poslednja kolonija Engleskog carstva. Tako da, da, potpuno su voleli film i nekako je lepo doći ovde i biti cenjen. Barem u Srbiji, jer izgleda da su svi ostali krenuli dalje, znate. Gledaju Kardašijane ili šta god već danas svi gledaju.
PROČITAJTE I OVAJ TEKST:
Nesuđena oficirka Sara Cizelj sanja o saradnji sa Skorsezeom
PROČITAJTE I OVAJ TEKST:
Najbolji filmovi 2025: godina koja je vratila veru u autorski film
