– Mama. To je moja najvažnija titula.
Tako, bez razmišljanja, odgovara prof. dr Jelena Hadži-Purić, samohrana majka četvoro dece, kada je pitamo kako želi da je predstavimo čitaocima. Mogli smo da napišemo da je profesorka Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Matematičke gimnazije, arhitekta sajber odbrane, vođa srpske reprezentacije na međunarodnim informatičkim takmičenjima, prva žena iz Srbije u Međunarodnom komitetu Evropske juniorske informatičke olimpijade i predsednica Državne komisije za takmičenja iz informatike. Mogli smo da nabrojimo njene akademske titule, naučne radove, međunarodna priznanja i godine posvećene radu sa najtalentovanijim učenicima Srbije. Ona je, međutim, izabrala samo jednu reč. Onu najvažniju!
– Mama.
I to kakva mama. Posle gubitka supruga, uzdignute glave i sa životnom snagom kakva se retko sreće, uz pomoć svoje majke Nade – farmaceuta u penziji – uspela je da podigne četvoro dece.
A Vasilije, Jovana, Ilija i Stefan nisu samo odlični đaci. Oni su mladi ljudi koji su do sada osvojili više od 300 medalja i priznanja sa domaćih i međunarodnih takmičenja iz matematike, fizike, informatike, geografije, istorije, muzike i drugih oblasti.
Ipak, u domu porodice Hadži-Purić medalje nisu tema oko koje se vrti život. Mnogo više se govori o tome kako pomoći jedni drugima, kako biti vredan, kako biti u veri, i kako nikada ne zaboraviti da uspeh nema vrednost ako ga ne prati dobrota.
PROČITAJTE I OVAJ TEKST
Možda je upravo zato mnogo lakše razumeti kako su u ovoj porodici nastale stotine medalja. One nikada nisu bile cilj, već prirodna posledica vrednosti koje se svakodnevno žive.
Profesorka Jelena Hadži-Purić godinama je radila sa najtalentovanijim učenicima Srbije i upravo joj je to iskustvo, kaže, pomoglo da shvati šta je najvažnije u roditeljstvu.
– Imala sam privilegiju da dugo radim sa najpametnijom decom Srbije u različitim obrazovnim institucijama. Tada sam shvatila da je najveći resurs ove zemlje upravo njena omladina. Često kažem da mi je taj posao bio priprema za majčinstvo. Kada sam dobila svoju decu, videla sam da je najvažnije biti strpljiv roditelj, ništa ne forsirati i osluškivati potrebe deteta. Bog je svakom detetu dao neki poseban talenat, a naš posao je da ga prepoznamo i pustimo da se razvija – istakla je za Princip magazin.
Kaže da nijedno od četvoro dece nije krenulo putem koji je ona unapred zamislila.
– Sećam se kada mi je Jovana u drugom razredu osnovne škole rekla da želi da upiše muzičku školu. Bila sam iznenađena. Očekivala sam dodatnu matematiku ili informatiku, ali sam je pustila da sama bira. Danas nam kuća peva. Kod Vasilija smo rano primetili ljubav prema elektronici i astrofizici. Ilija je još kao mali znao mesta na globusu za koja ja nikada nisam čula, a Stefan obožava istoriju i pevanje. Roditelj ne treba da određuje detetu put, već da prepozna ono u čemu je dete najbolje – rekla je za Princip magazin.
Najstariji Vasilije uskoro postaje student. Zahvaljujući rezultatima na međunarodnim takmičenjima, već je obezbedio upis na pojedine fakultete bez prijemnog ispita, ali kaže da mu je mnogo važnije da pronađe posao koji će voleti.
– Trenutno mi je najveća želja da upišem dobar fakultet koji ću voleti i da jednog dana radim posao koji će me ispunjavati. Pored priprema za Olimpijadu u Vijetnamu, zahvaljujući osvojenim nagradama ne moram da polažem prijemni na ETF-u i Matematičkom fakultetu. To mi je veliko olakšanje i sada mogu više da se posvetim pripremama i da malo uživam u raspustu. Bio sam pozvan i na strane fakultete, ali Srbija je Srbija – objasnio je za Princip magazin.
Njegov mlađi brat Ilija, učenik prvog razreda IT odeljenja Zemunske gimnazije, nedavno je osvojio zlatnu medalju na takmičenju STEMCO u Singapuru i poneo titulu apsolutnog pobednika u svom uzrastu.
– Upisujem sada drugi razred, tako da imam vremena da se pripremim za fakultet, ali isto tako mi je želja da se što bolje pripremim za sledeća takmičenja i da se malo odmorim tokom raspusta – rekao je za Princip magazin.
Njihova sestra Jovana ističe da bi volela da joj braća ostanu u Srbiji kako bi nastavili da budu jedni drugima najveća podrška.
– Trenutno sam učenica četvrtog razreda Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu. Želim da odlučim da li ću studirati u Novom Sadu ili Beogradu, ali i da vidim kako je Vasiliju na fakultetu. Imamo slične ambicije i učestvovali smo na istim takmičenjima, pa često pratim njegov put. Želja mi je i da se tokom raspusta lepo provedem i možda naučim nešto novo – rekla je Jovana Hadži-Purić za Princip magazin.
Najmlađi među njima, Stefan, želi da jednog dana krene stopama starije braće i sestre i da se plasira na STEMCO olimpijadu u Singapuru.
– Sada sam upisao šesti razred i još nisam siguran koju ću srednju školu upisati. Nadam se odličnim rezultatima na takmičenjima iz matematike, fizike i ostalih predmeta. Volimo i sport i svi pratimo Svetsko prvenstvo u fudbalu i navijamo za Brazil – rekao je kroz osmeh za Princip magazin.
Na naš komentar da Vasilije, Jovana, Ilija i Stefan nose prelepa imena, majka Jelena Hadži-Purić se osmehuje i kaže da su ih deca, na neki način, sama izabrala.
– Svi su rođeni na dane svetitelja, pa su tako dobili svoja imena. Jedino je Jovana bila zajednička želja cele porodice. Svi smo priželjkivali jednu devojčicu i znali smo kako će se zvati – rekla je za Princip magazin.
Kada pogledate više od 300 medalja i priznanja koje su osvojili Vasilije, Jovana, Ilija i Stefan, lako biste mogli da pomislite da u njihovoj kući neko drugi obavlja svakodnevne obaveze. Međutim, u porodici Hadži-Purić važi potpuno drugačije pravilo – uspeh nikoga ne oslobađa odgovornosti.
Svako ima svoje zaduženje i svi učestvuju u svakodnevnom funkcionisanju domaćinstva. Jovana je zadužena za kuvanje kada mama nije kod kuće, Stefan je, kako kroz osmeh kaže, „glavni majstor“ za sitne popravke, dok Ilija i Stefan zajedno vode računa o kućnim poslovima i pomažu sestri kada je to potrebno.
– Ja bih rekao da sam glavni majstor i zadužen sam za razne popravke po kući. Svi pomažemo koliko možemo. Jovana uglavnom kuva kada mama nije tu, a Ilija, Stefan i ja učestvujemo u ostalim kućnim poslovima – rekao je kroz osmeh dodaju Hadži-Purići.
Iako bi mnogi očekivali da posle napornih priprema i brojnih takmičenja leto provedu isključivo odmarajući se, u porodici Hadži-Purić raspust izgleda sasvim drugačije. Odmora ima, ali tek toliko da se prikupi snaga za nove izazove.
Pored priprema za međunarodne olimpijade i školskih obaveza, deo leta tradicionalno provode po srpskim manastirima, gde kroz rad, molitvu i svakodnevne obaveze pomažu manastirskim bratstvima i sestrinstvima.
– Ove godine cela porodica ide na duhovno-pomoćni kamp za srednjoškolce i osnovce u Krušedolu. Prethodnih godina bili smo u Studenici i Ovčarsko-kablarskoj klisuri, a sada ćemo obići Fruškogorske manastire. To nam mnogo znači jer nije sve u učenju i medaljama. Tamo se uči zajedništvu, odgovornosti i pomaganju drugima – rekla je Jovana Hadži-Purić za Princip magazin.
Na pitanje da li postoji recept za odgajanje dece koja postižu vrhunske rezultate, Jelena Hadži-Purić odmah odmahuje glavom. Kaže da univerzalna formula ne postoji, ali da postoji nešto mnogo važnije od bilo koje metode – poverenje u dete.
– Roditelji često misle da najbolje znaju šta njihovo dete treba da bude. Ja mislim da je naš zadatak potpuno drugačiji. Treba da budemo dovoljno pažljivi da prepoznamo ono što je Bog svakom detetu dao kao dar i dovoljno mudri da ga ne usmeravamo na silu tamo gde mi želimo. Deca nisu produžetak naših neostvarenih želja. Ona imaju svoje talente, svoje snove i svoj put. Na nama je da ih podržimo i da budemo uz njih kada naiđu prepreke – objasnila je prof. dr Jelena Hadži-Purić za Princip magazin.
Dodaje da uspeh nikada nije dolazio preko noći i da iza svake medalje stoje godine rada, discipline i odricanja, ali i atmosfera u kojoj dete zna da je voljeno bez obzira na rezultat.
– U našoj kući medalja nikada nije bila uslov za ljubav niti razlog za pohvalu. Mnogo mi je važnije da dete bude srećno, vredno i odgovorno nego da donese zlato sa nekog takmičenja. Medalje dođu i prođu, ali karakter ostaje za ceo život – istakla je profesorka za Princip magazin.
Profesorka Matematičkog fakulteta smatra da je danas najveći izazov roditeljstva sačuvati pažnju dece u svetu prepunom sadržaja koji ih lako odvlače od onoga što je zaista važno.
– Deci je potrebno vreme, razgovor i poverenje. Nije dovoljno samo upisati ih na dodatne aktivnosti i očekivati rezultate. Roditelji moraju da budu prisutni u njihovim životima, da ih slušaju i da zajedno sa njima prolaze kroz uspehe i neuspehe. Medalje su lepe, ali one nisu cilj. Cilj je da dete izraste u dobrog, odgovornog i srećnog čoveka – rekla je za Princip magazin.
Na kraju razgovora pitali smo Jelenu Hadži-Purić šta danas, posle svih medalja, priznanja i uspeha, želi svojoj deci.
– Najviše bih volela da uvek pored sebe imaju prave prijatelje. Meni su prijatelji tokom života mnogo značili i volela bih da i oni budu okruženi dobrim ljudima. Želim da ostanu skromni, da ne zaborave odakle su krenuli i da, kakve god uspehe ostvarili, pre svega budu dobri ljudi – rekla je Jelena Hadži-Purić za Princip magazin.
Kažu da je majka prva učiteljica svakog deteta. Dok slušate prof. dr Jelenu Hadži-Purić kako govori o Vasiliju, Jovani, Iliji i Stefanu, postaje jasno da se neke od najvažnijih životnih lekcija ne uče ni u školi ni na olimpijadama znanja, već za porodičnim stolom.
AUTOR: LENA KARMAN
