Šestakinja iz Smedereva, Mia Jeremić, osvojila je prvo mesto na svetu iz engleskog jezika u svojoj kategoriji na prestižnom HIPPO takmičenju održanom u Italiji. Ova izuzetno nadarena devojčica, učenica OŠ „Dositej Obradović“, prethodnih godina već je osvajala evropska zlata, ali ovog puta stigla je do svetskog trona – i to bez ijedne institucionalne podrške. Njena majka Ivana Jeremić za Princip magazin podelila je kako su izgledali dani pre i posle najvećeg uspeha, ali i koliko boli činjenica da za ovakav talenat nije bilo sluha u njenom gradu i školi.
– S obzirom na to da ovo nije bio prvi, ali svakako jeste najveći uspeh Mie do sada, bila sam u nekom vidu treninga, da ne kažem – makar i potajnih očekivanja. Ali, moram priznati, ovome se, s obzirom na okolnosti, baš nismo nadali. Na put za Italiju krenuli smo bez ikakvih očekivanja. Ceo dan bio je obojen tremom – Mia nije mogla da se opusti i uživa u obilasku umbrijske regije, grada Asisija. Bila je pomalo nervozna, što joj nije svojstveno. Do danas nisam uspela da sagledam taj uspeh – sukobi misli, emocija, suza i smeha ne prestaju. Mislim da je to u ljudskoj prirodi: kad god se dogodi nešto veliko, lepo ili tužno, razum jednostavno zakaže.
Mia je plakala – od sreće i olakšanja, dokaz da je taj plasman žarko želela. Priželjkivala je jedno od prvih pet mesta, ali se prvom nije nadala, iako je testove uradila dobro. Ja, iako sam vrlo emotivna osoba, nisam imala ni suze ni smeh – zanemela sam.
Možda je to neka radost bez barometra – kazala je za Princip magazin majka Ivana Jeremić.
Za ovo takmičenje, kaže, nije postojala posebna priprema. Kako njena majka žargonski objašnjava – „Mia zaista nije gojila prase uoči Božića“. Prema njenim rečima, životne okolnosti bile su takve da nije imala vremena da se posveti pripremama, a profesorka koja se inače bavi njenom edukacijom bila je sprečena. Ipak, dodaje, „nije da se nije pripremala uopšte, jer znanje nije donela roda“. Godinama, kako ističe, Mia s ljubavlju gradi svoju „tvrđavu znanja“ – predano radi s profesorkom Milenom Vučković Petrović iz Beograda, koju je upoznala pre dve godine na evropskom prvenstvu u Veneciji.
– Temelji su vrlo zdravi i stabilni. Kad je pobedila u Veneciji, rekla je da se polako penje stepenicama ka nebu. Mia je i pre dve godine bila prva na evropskom finalu, prošle godine druga, iako najmlađa u kategoriji, a ove godine apsolutno briljirala i na evropskom i na svetskom nivou. Po prirodi je prava pčelica radilica – spora, ali sistematična i temeljna. Sve radi s ljubavlju i uživanjem. Samo testove uradi brzo, jer, kako kaže, „ako ne znam – neću znati ni da test traje dva dana, a ako se zadržim, počnem da se kolebam“ – ispričala je Ivana.
Iako je njen talenat potvrđen svetskim zlatom, podrška institucija izostala je potpuno. Kako kaže, posle evropskog uspeha u maju, koji je takođe bio neočekivan, pokušali su da potraže pomoć od lokalne samouprave – ali bez uspeha.
– Prošle godine, na moj pismeni zahtev, dobili smo odgovor tek posle dva-tri meseca, i to odbijenicu, uz objašnjenje da HIPPO takmičenje nije pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete. Poučena tim gorkim iskustvom, ove godine nisam tražila sponzorstvo od grada. Putem društvenih mreža i televizije bilo je apela, ali iz Smedereva se nijedna firma nije odazvala, čak ni da odgovore na mejl. Na kraju je primarna porodica snosila troškove, deo su pomogli Fondacija Energy Net iz Novog Sada, beogradska kompanija Natural Casing DOO i par pojedinaca iz porodičnog i prijateljskog kruga. Po mom ličnom mišljenju – u najmanju ruku sramotno. Možda sam nerealna jer gledam iz ugla roditelja, ali teško je prihvatiti da za ovakav uspeh nije bilo sluha – rekla je gospođa Jeremić.
Bilo je, međutim, i onih koji su prepoznali značaj ovog postignuća i pružili ruku onda kada je to najviše značilo. Prema rečima Ivane Jeremić, pomoć je stigla neočekivano, od ljudi koji Miu do tada nisu ni poznavali. Kako kaže, to su trenuci koji vraćaju veru da postoje pojedinci i organizacije koje vrednuju trud, talenat i rad, čak i kada institucije zakažu. Ti ljudi, dodaje, zaslužuju posebno priznanje jer su svojim gestom pokazali da empatija i solidarnost još uvek postoje u našem društvu.
– Velika zahvalnost ide Fondaciji „Nikad nije kasno“, koja se javila neposredno pred put, snimila prilog i Miu nagradila tečajem engleskog jezika u školi Start 2 Study u Beogradu kod profesorke Milene Petrović-Vučković. Oni su slučajno saznali za Mijin odlazak i javili se kada je put već bio organizovan, pa smo zajedno proveli jedno divno prepodne. Izostala je, međutim, čestitka od bilo koga iz naše opštine, kao i bilo kakva pomoć. Na to nemam komentar. Svaki bi bio suvišan – kazala je majka.
Trenutak proglašenja, prema njenim rečima, bio je kao iz filma u svečanoj atmosferi teatra u Asisiju. Adrenalin je, objašnjava, bio ogroman.
– Sva deca izlaze na scenu, dobijaju medalje jer, po njima, svi su zaslužili. Zatim ide treće mesto, pa drugo, i na kraju – prvo. Srce nam se popelo u grlo.
Mia nam je s pozornice gestovima pokazivala da nije uradila ništa, a onda su pročitali njeno ime. Italijan, sada već siguran u izgovor njenog imena, objavio je: „Mia Jeremić!“ Kreće vrisak „u Srba“. Mia se zahvaljuje, javno čestitaju i profesorki Mileni kao mentoru. Plakala je, naravno.
To su bile suze koje sve govore – objašnjava majka za Princip magazin.
Po povratku iz Italije, kaže, Mia se odmah vratila obavezama, bez mnogo vremena da proslavi svoj uspeh. Kako kaže, više o tome i ne govori. Sačekali su je kontrolni i propušteno gradivo, te se posvetila tome.
– Putovanje joj je bilo posebno iskustvo, jer smo, po prvi put, dali sebi dan-dva odmora i obišli Peruđu, Asisi i Firencu. Italijom je oduševljena i već od sledeće nedelje počinje da uči italijanski jezik – kazala je Ivana.
Na kraju, majka dodaje da je najteže pomiriti se sa činjenicom koliko je obrazovni sistem oboleo od nepravde. Prema njenim rečima, politika je ušla u obrazovanje i, kao u svim segmentima društva, napravila ozbiljno oboljenje.
– Ja kao roditelj želim da Mii pružim vaspitanje, obrazovanje i mogućnost da bira gde će da nastavi dalje. Skoro da smo odlučili da to neće biti ovde, jer uprkos svemu, niko nema sluha ni takta. Na moju molbu da se sada zaustavi s takmičenjima, rekla je: „Ne!“ A ja sam preumorna, jer sam radila tuđe poslove. Složićete se – ne bi trebalo da moja briga bude kako će jedno takvo dete da stigne do Italije. Nije hiljadu kilometara neprelazno za jedan grad i društvo. Kao ni nekoliko dana boravka – zaključila je za Princip magazin majka Ivana Jeremić.
AUTOR: LENA KARMAN
